Последние издания книг Иво Андрича

Иво Андрич (1892-1975) - крупнейший писатель Югославии, академик, лауреат Нобелевской премии 1961 г. Творчество И.Андрича - прекрасное свидетельство духовной и нравственной истории Югославии. Связанные с живой жизнью своего времени и своего народа, романы и рассказы Андрича "сверкают вечной юностью совершенного замысла".
В настояще издание включен исторический роман "Мост на Дрине", в котором раскрывается трагическая история Боснии.

В октябре 1961 года Шведская Академия присудила роману «Мост на Дрине» Нобелевскую премию.

The Pasha's Concubine (1926) is one of Ivo Andric finest novels.

Мост на Дрине - самый знаменитый роман югославского писателя Иво Андрича (1892-1975), удостоенный Нобелевской премии в области литературы в 1961 году. Повествование романа охватывает четыреста лет: с расцвета Османской империи до XX века, 1914 года, когда произошло Сараевское убийство и началась Первая мировая война. Все главные действия разыгрываются вокруг моста через реку Дрину в Вишеграде (современная Босния и Герцеговина), построенного в 1571 году великим визирем Мехмедом пашей Соколовичем. Мост - центральный образ романа и его главный символ - время неумолимо забирает все вокруг, и только Мост стоит века, оставаясь неизменным…

«Проклятий двір» — один із найкращих і найвідоміших романів Нобелівського лауреата з літератури Іво Андрича. Цей роман побудовано за принципом «історія в історії», що дозволило письменнику поєднати одразу кілька оповідей. Одна з них відбувається на початку минулого століття в стамбульській тюрмі, куди лиха доля закинула монаха-францисканця з Боснії. Інша ж історія сягає XV століття і оповідає про реальну долю Джем-султана, який

Многолетний вдохновенный труд переводчика и искусствоведа Натальи Вагаповой позволил собрать под одной обложкой истории мужчин и женщин, живших давно и живущих сейчас, "от Триглава до Вардара", - сложившиеся в одну большую Историю.
Составитель: Е.В.Сагалович.

San nije uvek olakšanje, nije ni puko pribežište ni dar najsiromašnijima, nikom i svakom, ni prekor pohlepnima. U predelima i vremenu, po liticama i kasabama, krošnjama i krovovima, u svako doba dana i noći čuči tajna potrebe za snom, ali ne kao zahtev i porudžbina, već kao neizvesna i neizbežna borba s okolnostima. Tvorac priče i sledbenik njene sadašnjosti u čitanju zna da je san dokaz pozlaćene smrtnosti, svesti o iskušenju i sudbini. Andrić se bliži snu uzvišenim saučešćem sa svojim likovima.

The novel is written in 1954. Ćamil, a wealthy young man of Smyrna living in the last years of the Ottoman Empire, is fascinated by the story of Džem, ill-fated brother of the Sultan Bajazet, who ruled Turkey in the fifteenth century. Ćamil, in his isolation, comes to believe that he is Džem, and that he shares his evil destiny: he is born to be a victim of the State. Because of his stories about Džem’s ambitions to overthrow his brother, Ćamil is arrested under suspicion of plotting against the Sultan. He is taken to a prison in Istanbul, where he tells his story, to Petar, a monk.

First published in 1945, this is Bosnian author Ivo Andric's saga of turbulent imperial forces played out through the fates of two men in a remote outpost of the Ottoman Empire.

Ova knjiga pokazuje da Andrić, kao veliki pisac, nije zaobišao ni temu detinjstva. Svaka od ovih pričadirljiva je apoteoza dečijem mikrokosmosu i izraz života u jednom individualnom svetu, dokaz bogatstvatoga sveta, njegove angažovanosti ili pasivnosti, agresivnosti ili produhovljenosti. Priče iz ove knjigeostvarene su u jednom zaletu, u velikom nadahnuću, izvučene su iz samog života, iz duše, iz dečijih potresnorazigranih čula, iz slutnji, nemira i snova.

„Sklapam oči i gledam radosni grad. Prosut u ravnici, izgleda beskrajan, zapljuskuje brežuljke i nadaleko rasteruje šume. Tako, s visoka, i ne liči na varoš, nego na neki čaroban usev, veselu njivu. To je radosni grad. Posut snegom, sav u linijama koje se lome, povijaju, lete. Vesela, topla arhitektura, bez smešnih pretenzija na neprolaznost, s neočekivanim završecima, puna dosetaka i naglih prelaza koji izgledaju kao lavine gromkog smeha, koje nikad ne prestaju da se ore. Sve u njemu govori, peva, smeje se, ili nasmejano ćuti. Niti znam tačno kad je i mene obuzelo to pijanstvo, nit verujem da će me ikad potpuno ostaviti...

A stone bridge from the 16th century, an endowment of Mehmed-pasha Sokolovic, like a mute witness remembers the seeming harmony of different cultures, religions and peoples whereas deep antagonism exists between them. The difference between two civilisations, Eastern and Western, is the most obvious. In the period from its construction until its partial distruction at the beginning of the 20th century, the bridge was the only permanent and unchangeable spot from which all tensions and agitations that provoked conflicts between people, cultures, religions and empires of that time reflected off.

Najpoznatiji roman Ive Andrića, "Na Drini ćurpija" (1945), hronološki prati četiri veka zbivanja oko velikog mosta preko reke Drine u Višegradu, koji je izgradio veliki vezir Mehmed paša Sokolović, poreklom iz tih krajeva. Godine 1516. Mehmed paša je, prema vladajućem običaju uzimanja "danka u krvi", kao srpski dečak na silu odveden u tursku vojsku i poturčen da bi se kasnije uzdigao lestvicama vlasti i postao prvi do sultana. Kao moćnik, odlučio je da u rodnom kraju podigne zadužbinu, veliki kameni most na jedanaest lukova. Most je integrativna tačka romaneskne naracije i njen glavni simbol.

Sjaj darežljivih otkrića putovanja ka večnosti!

Još od najranijih srednjovekovnih zapisa, pa do najsavremenijih tekstova, putopisi su imali značajno mesto u biografskom, etnološkom, istorijskom i drugim vidovima tumačenja sveta. Putopisna proza nije redak slučaj u našoj književnosti – Ivo Andrić dostigao je vrhunac u ovom žanru, a pred vama su odabrani putopisni tekstovi preuzeti iz poslednjeg toma prvog izdanja Sabranih dela, uz fragmente i zapise iz Znakova pored puta i Svezaka.

U Andrićevoj putopisnoj prozi zanimljiva je uloga naratora koji putovanje uzima kao sliku koju ugrađuje u sklop naracije, priče i serije zapleta, prateci relaciju od prve do poslednje tačke. Motiv pejzaža, ne samo kao deo pripovedačke celine nego i kao samostalna tema, novost je koju Andrić uvodi u naše prozno stvaralaštvo. Andrćev pejzaž se ne zaustavlja samo na spoljnoj slici vec aktivno uključuje svog autora koristeći lirsku intonaciju, izraz koji nosi ličnu notu i poseban fokus kroz koji autor sagledava taj pejzaž, a narocito to što svaki pejzaž umnožava asocijacije za promišljanja posve različitih problema, te je stoga putopisna proza Ive Andrića uvek iznova izazovna za čitaoce. Posebno se to ogleda u njegovim brojnim putopisnim refleksijama o Sremu, Vojvodini, Bosni, Dubrovniku, Krakovu...

Pogledi, vreme, predeli i lica kod Ive Andrića podsećaju da je pretvaranje tajni u otkrića istovremeno i darovni čin, koji od putovanja iziskuje i očekivano požrtvovanje: susret sebe i sveta, otkrića i iznenađenja, nečeg većeg od započetog predela i trajnijeg od jednoznačnog utiska.

Only what has not been given a form or a name endures, that which has never left the infinite and eternal landscape of non-existence.In the form of a journal, Andrić’s Signs by the Roadside is a series of short texts that can be written in the course of a single day, reflecting the writer’s mood at the time, opinion on a particular topic or person, an impression from a trip or a thought that preoccupied him. Kept for many years and written in no particular order, these notes were compiled by the writer in a book which became the mirror of his soul, and not merely a journal.

U knjizi Zatvorena vrata i druge priče objavljujemo dvadeset devet pripovedaka od kojih mnoge nisu štampane u Andrićevim zbirkama pripovedaka, te su tako ostale malo poznate široj čitalackoj javnosti. Ovako sakupljene i predstavljene hronološki, daju jasnu sliku o pišcevim interesovanjima u periodu od 1951. do kraja života. Tu vidimo zrelog pisca koji se bavi psihološkim profilom takozvanih malih ljudi, ili je zaokupljen pitanjima unutarnjih previranja bića svojih junaka, sa druge pisac koji svoje priče gradi na temama i motivima vezanim za burnu istoriju Bosne, a onda i autor koji se bavi socijalnom stranom života svojih junaka.

U knjizi Porodična slika i druge priče objavljujemo trideset i dve pripovetke od kojih mnoge nisu štampane u Andrićevim zbirkama pripovedaka, te su tako ostale malo poznate široj čitalačkoj javnosti. Ovako sakupljene i predstavljene hronološki, daju jasnu sliku o piščevim interesovanjima u periodu od 1914. do 1951. godine. Na jednoj strani rani Andrić, zaokupljen pitanjima unutarnjih previranja svojih junaka ili položajem pojedinca u građanskom miljeu evropske sredine, sa druge pisac koji poseže za temama vezanim za burnu i bogatu istoriju Bosne, a onda i autor koji se bavi socijalnom stranom života svojih junaka.

Roman o sukobu kultura u maloj bosanskoj varoši Travniku, o provincijskoj svesti i Bonapartinom konzulu - Žanu Davilu, Parižaninu tanane prirode, pesnuku po osećanju sveta koji, dolazeći iz prosvećene Evrope u mračnu bosansku varošicu, shvata sve one posebnosti i krakterološke tmine Bosne. Pokušavajući da učvrsti francuski upliv u islamsko carstvo i sam konzul postaje deo večite bosanske melanholije i demagoške politike islamske carevine.

Nikada do tada Davil, savremeni mladi čovek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao što su bili Travničani, ni običaje kao što je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao što je pljuvanje nedobrodošlog stranca.

Не слишком знакомая широкому кругу читателей (при том, что совершенно особенным почтением пользуется среди знатоков!), Ольга Дмитриевна Кутасова, без сомнения и без преувеличения являет собой эпоху. Как редактор издательства "Художественная литература" (стаж- 30 лет) - способствовала публикации "чужих" переводов (равно как и появлению новых переводческих имен). Как переводчик, великолепно владеющий несколькими языками, явила русские версии многих произведений "большой" и "малой" прозы из той, ушедшей в небытие - но не бесследно! - Атлантиды, которая называлась Югославией. Настоящая антология - дань памяти литературе, что в XX столетии…